1
Vukodlak-transformacija Ned Apr 18, 2010 8:24 am
AxE
Ravenclaw
Vukodlak (poznat i kao likantrop ili čovek-vuk)
je mitološko biće, i predstavlja čoveka koji se u noći punog meseca
pretvara u vuka. Veruje se da ima sposobnost brzog zaceljivanja
rana i da ga mogu ubiti jedino srebrni meci.
Poreklo vukodlaka
Još u šamanizmu, javlja se težnja za stvaranjem duhovnih veza
između čoveka i različitih životinja. Svi narodi su imali neku
životinju za totemsku, za koju su verovali da od nje potiču. Mnogim
narodima je vuk bio totemska
životinja: Neuri, Srbi, itd.
Grčki pesnik Ovidije, u svojoj knjizi Metamorfoze,
zabeležio je legendu o arkadijskom kralju Likaonu koji pravi
gozbu u čast Zevsa, ali pripremljenu od ljudskog mesa
i zbog toga ga Zevs pretvara u vuka.[1]
Po imenu kralja Likaona, i legendi o kralju Likaonu i Zevsu, nastaje i
pojam likantropija.
Prema grčkom istoričaru Herodotu, postojao je narod Neuri koji su živeli u blizini Skita (otprilike na teritoriji današnje Poljske) i kojih su se Skiti plašili jer su
verovali da su to vukodlaci.
Za Psoglave, rasu ljudi sa glavom
psa,
se veruje da su bili ljudožderi. Od
tog naroda potiče i sveti
Kristofe.
U nordijskom
folkloru još postoje legende o ratnicima Berzerkerima.
Pre nego što će otići u bitku, ratnici su se oblačili u medveđe i vučje kože, po čemu su i dobili svoje ime
koje na starom nordijskom jeziku upravo to i znači - ljudi koji su
obučeni kao medvedi. Kada se ratnik obuče u kožu medveda ili vuka,
verovao je da je duh te životinje ulazio u njega i da je postajao ta
životinja. Tokom bitke, upadali su u trans tokom kog se nikoga nisu plašili, nisu osećali
nikakav bol, dobijali su nadljudsku snagu i nikada se nisu hteli
predavati.
Jedan vizantijski car je opisao da si se Berzerkeri u borbi borili
kao divlje, neustrašive zveri.
Mit o vukodlaku
U srednjem veku su veštice bile povezane sa
vukodlacima i verovalo se da mogu da se pretvore u vukodlaka pomoću
magičnih formula ili oblačenjem vučje kože.
U mnogim zemljama se zna za vukodlake: Francuska (loup-garou), Grčka (lycanthropos), Španija (hombre lobo), Bugarska (varkolak), Turska (kurtadam), Češka (vlkodlak), Rusija (vourdalak , oborotenь), Ukrajina (vovkulak(a), vurdalak(a), vovkun,
perevertenь), Poljska (wilkołak), Rumunija (vârcolac), Škotska (werewolf, wulver), Engleska (werewolf), Irska (faoladh ili conriocht), Nemačka (Werwolf), Holandija (weerwolf), Danska/Švedska/Norveška (Varulv), Norveška i Island (kveld-ulf,varúlfur), Galicija (lobisón), Portugal i Brazil (lobisomem), Letonija (vilkolakis i vilkatlakis), Litvanija (vilkatis i vilkacis), Andora (home llop), Mađarska (Vérfarkas and Farkasember), Estonija (libahunt), Finska (ihmissusi and vironsusi), i Italija (lupo mannaro).
je mitološko biće, i predstavlja čoveka koji se u noći punog meseca
pretvara u vuka. Veruje se da ima sposobnost brzog zaceljivanja
rana i da ga mogu ubiti jedino srebrni meci.
Poreklo vukodlaka
Još u šamanizmu, javlja se težnja za stvaranjem duhovnih veza
između čoveka i različitih životinja. Svi narodi su imali neku
životinju za totemsku, za koju su verovali da od nje potiču. Mnogim
narodima je vuk bio totemska
životinja: Neuri, Srbi, itd.
Grčki pesnik Ovidije, u svojoj knjizi Metamorfoze,
zabeležio je legendu o arkadijskom kralju Likaonu koji pravi
gozbu u čast Zevsa, ali pripremljenu od ljudskog mesa
i zbog toga ga Zevs pretvara u vuka.[1]
Po imenu kralja Likaona, i legendi o kralju Likaonu i Zevsu, nastaje i
pojam likantropija.
Prema grčkom istoričaru Herodotu, postojao je narod Neuri koji su živeli u blizini Skita (otprilike na teritoriji današnje Poljske) i kojih su se Skiti plašili jer su
verovali da su to vukodlaci.
Za Psoglave, rasu ljudi sa glavom
psa,
se veruje da su bili ljudožderi. Od
tog naroda potiče i sveti
Kristofe.
U nordijskom
folkloru još postoje legende o ratnicima Berzerkerima.
Pre nego što će otići u bitku, ratnici su se oblačili u medveđe i vučje kože, po čemu su i dobili svoje ime
koje na starom nordijskom jeziku upravo to i znači - ljudi koji su
obučeni kao medvedi. Kada se ratnik obuče u kožu medveda ili vuka,
verovao je da je duh te životinje ulazio u njega i da je postajao ta
životinja. Tokom bitke, upadali su u trans tokom kog se nikoga nisu plašili, nisu osećali
nikakav bol, dobijali su nadljudsku snagu i nikada se nisu hteli
predavati.
Jedan vizantijski car je opisao da si se Berzerkeri u borbi borili
kao divlje, neustrašive zveri.
Mit o vukodlaku
U srednjem veku su veštice bile povezane sa
vukodlacima i verovalo se da mogu da se pretvore u vukodlaka pomoću
magičnih formula ili oblačenjem vučje kože.
U mnogim zemljama se zna za vukodlake: Francuska (loup-garou), Grčka (lycanthropos), Španija (hombre lobo), Bugarska (varkolak), Turska (kurtadam), Češka (vlkodlak), Rusija (vourdalak , oborotenь), Ukrajina (vovkulak(a), vurdalak(a), vovkun,
perevertenь), Poljska (wilkołak), Rumunija (vârcolac), Škotska (werewolf, wulver), Engleska (werewolf), Irska (faoladh ili conriocht), Nemačka (Werwolf), Holandija (weerwolf), Danska/Švedska/Norveška (Varulv), Norveška i Island (kveld-ulf,varúlfur), Galicija (lobisón), Portugal i Brazil (lobisomem), Letonija (vilkolakis i vilkatlakis), Litvanija (vilkatis i vilkacis), Andora (home llop), Mađarska (Vérfarkas and Farkasember), Estonija (libahunt), Finska (ihmissusi and vironsusi), i Italija (lupo mannaro).
